ISTORIJA TRIATLONA

 

 

Prvo triatlonsko takmičenje je održano 1978.godine na Havajima. Organizovano je od strane grupe američkih marinaca. Osnivačem triatlona se smatra kapetan John Smith. Tada su se oni takmičili na distancama današnjeg Ironman-a i to 3800 m plivanja, 180 km vožnje bicikla i 42 km trčanja (Honolulu maraton). Od tada se Ironman Havaji smatra nezvaničnim prvenstvom sveta u ovoj distanci. 1990. godine održana je prva Ironman serija i pobednik je bio Skot Tinli (eng.Scott Tinley).

Iz godine u godinu broj takmičarara i takmičenja se povećavao. Širom sveta su osnivani nacionalni savezi. Međunarodni olimpijski komitet bio je zaintrigiran meteorskim usponom sporta i 1988. godine započeo je razgovore o uključivanju triatlona u program Olimpijskih igara. Tadašnji predsednik MOK-a, Huan Antonio Samaran, organizovao je te godine sastanak u Stokholmu sa namerom da se triatlon što pre uvrsti u Olimpijske igre. Na tom sastanku, Kanađanin Les Mekdonald izabran je za predsednika radnog komiteta za triatlon, dok je Šveđanin Sture Jonason izabran za sekretara.

Međunarodna triatlon unija (ITU) osnovana je godinu dana kasnije, 1. aprila 1989. godine, na prvom kongresu ITU u Avinjonu, u Francuskoj. Ukupno 30 nacionalnih federacija prisustvovalo je početnom kongresu, a izvršene su i pripreme za prvo Svetsko prvenstvo koje je održano u Avinjonu u avgustu iste godine. Na ovom sastanku utvrđena je olimpijska distanca — 1,5 km plivanja, 40 km bicikla i 10 km trčanja, koja je ostala ista do danas, a Les Mekdonald je izabran za prvog predsednika ITU. Više od 800 sportista iz 40 zemalja takmičilo se na tom prvom Svetskom prvenstvu u triatlonu.

Špankinja Marisol Kasado izabrana je za drugog predsednika ITU u novembru 2008. godine, a članica MOK-a postala je u februaru 2010. na 122. sesiji MOK-a u Vankuveru. Sedište ITU bilo je u Vankuveru u Kanadi do 1. januara 2014. godine, kada je premešteno u Lozanu u Švajcarskoj, gde se nalazi i sedište MOK-a.

ITU je porastao na preko 170 pridruženih nacionalnih federacija širom sveta. Serija Svetskog kupa počela je 1991. godine, a 2009. godine kreirana je elitna serija trka pod nazivom ITU World Triathlon Series, sa osam trka u osam različitih zemalja.

Triatlon je debitovao na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, gde su Švajcarkinja Brižit Mekmahon i Kanađanin Sajmon Vitfild osvojili prve zlatne olimpijske medalje u ovom sportu.

Na igrama u Riju 2016. godine, paratrijatlon je imao svoj paraolimpijski debi sa šest disciplina za medalje (tri u muškoj i tri u ženskoj konkurenciji). Za Tokio 2020. godine, u program Olimpijskih igara je po prvi put dodata i disciplina mešovite štafete (Team Mixed Relay).

U oktobru 2020. godine, organizacija je zvanično usvojila svoj novi identitet — World Triathlon, kako bi na najjasniji mogući način doprinela razvoju sporta u svim njegovim oblicima. Ona je i dalje jedina organizacija koja može dodeliti titule svetskih šampiona u triatlonu.

TRIATLON U SRBIJI

 

 

Triatlon se u našoj zemlji pojavio početkom 90-ih, mada je prvi triatlon održan 1988. godine u Kragujevcu i zvao se “šumadijski“. To takmičenje nije imalo formu kao današnja takmičenja i razlikovalo se i po distancama, a i po tome što discipline nisu bile povezane već je postojala pauza među njima.
Godine 1993. održano je prvo prvenstvo države na Adi Ciganliji. Od tada se prvenstvo države održava svake godine i broj učesnika je iz godine u godinu sve veći i što je važnije rezultati su sve bolji. 1999. godine održan je prvi kup Jugoslavije u triatlonu.

Svih ovih godina naši takmičari su napredovali u pogledu rezultata tako da su postignuti uspesi i na međunarodnom planu. Na prvenstvu Balkana 2000. godine, Jugoslavija je dobila prvaka Balkana u muškoj i ženskoj konkurenciji. To su Svetlana Brkić i Nenad Sudarov.

Današnji Srpski Triatlon je dinamičan sistem koji spaja tradiciju i vrhunski profesionalizam, sa jasnim fokusom na tri ključna stuba:

  • Rad sa mladima i afirmacija dece: Kroz sistematska takmičenja poput Kupa Srbije i prvenstava za mlađe kategorije (pioniri, kadeti, juniori),  klubovi i članovi aktivno uvode decu u sport. Organizuju se trening kampovi i trke koje promovišu zdrav život, dok se najtalentovaniji pripremaju za velika međunarodna takmičenja kroz razvojne programe i balkanska prvenstva, gde naše nade redovno osvajaju medalje.
  • Vrhunski sportisti u eliti: Srbija godinama ima stabilno mesto na svetskoj triatlon mapi zahvaljujući sportistima poput Ognjena Stojanovića i Strahinje Trakića. Uz njih, stasava nova generacija predvođena Lanom Gavrilović, Ivom Pavlović, Mašom Marković i Čongorom Borši, koji se redovno bore za postolja na evropskim i svetskim kupovima, sa jasnim ciljem skupljanja bodova za Olimpijske igre.
  • Uspeh u paratriatlonu: Poseban ponos srpskog sporta je Lazar Filipović, naš najbolji paratriatlonac, koji je uz podršku svojih vodiča (Strahinje Trakića i Jovana Ponjevića) osvajao medalje na evropskim i svetskim prvenstvima. Njegovo učešće na najvećim svetskim smotrama i borba za paraolimpijske norme stavili su Srbiju u sam vrh svetskog paratriatlona, dokazujući da granice u ovom sportu ne postoje.

Danas je triatlon u Srbiji modernizovan sport, koji kroz međunarodnu saradnju (uključujući i novoosnovani Balkanski triatlon savez) osigurava da naši takmičari imaju najbolje uslove za prelazak iz juniorskih u elitne profesionalne vode.

TAKMIČARSKA PRAVILA

 

 

Što se tiče takmičarskih pravila ovde ćemo navesti samo ona najvažnija koja se tiču takmičara i nećemo navoditi neka pravila koja su vezana za tehničku organizaciju trke. Kompletna pravila možete pronađi na strani Dokumenta ovog sajta.

Plivanje
Za vreme plivanja takmičar je dužan da pliva po označenoj stazi i svako skretanje sa staze u smislu skraćivanja distance se kažnjava diskvalifikacijom.
Takmičar u toku plivačkog segmenta ne sme da koristi nikakva pomagala (peraja, lopatice…) jer će u protivnom biti diskvalifikovan. Mogu se koristiti naočare za plivanje i kapa. Može se koristit i odelo za plivanje, neoprensko, debljine do 5mm ukoliko je dozvoljeno od strane organizatora tj. ako je temperatura vode ispod 20ºC za olimpijski triatlon, dok je za Ironman ta granica na 24ºC.

Bicikl
Što se tiče biciklističkog segmenta od obavezne opreme potreban je bicikl, dres, takmičarski broj i kaciga. Pravila Svetskog Triatlona propisuju i neke pojedinosti koje se tiču samog bicikla. Ta pravila se odnose na: kočnice-moraju biti ispravne i ne smeju imati lufta; volan mora biti klasičan; aero-bar ne sme prelaziti najistureniju tačku ručica kočnica a sve zajedno ne sme da prelazi osovinu prednjeg točka za više od 15cm; točkovi moraju biti iste veličine; ram mora biti u osnovi trugao; cevi ne smeju biti savijene i nepravilnog preseka; i horizontalna i vertikalna cev moraju biti zavarane na vratu rama; prečnik cevi ne sme biti veći od 8 cm. Ukoliko organizator naglasi da se primenjuju ITU pravila, takmičaru čiji bicikl ne zadovoljava ove uslove neće biti dozvoljeno da isti koristi na trci.
Što se tiče draftinga (vožnje u zavetrini iza drugog takmičara), nije dozvoljen između muskaraca i žena i nije dozvoljen uopšte na long distance takmičenjima. Pod zonom drafta se podrazumeva prostor u širini od po 1,5m bočno od bicikla sa leve i desne strane i prostor 10m iza bicikla mereno od najisturenije prednje tačke na biciklu. Čim jedan takmičar pređe drugog za polovinu obima prednjeg točka smatra se da ga je prestigao te se ovaj mora povući i pridržavati pravila o draftingu.

Trčanje
Trčanje je poslednja disciplina. Na trčanju je obavezno da takmičar prati označenu stazu i kao u prethodna dva segmenta ne sme da skreće sa staze u smislu njenog skraćivanja. Ukoliko napusti stazu može se vratiti na nju samo na mestu na kojem ju je napustio. Hodanje je dozvoljeno. Od opreme takmčar je obavezan da ima dres, takmičarski broj i patike.

Zona za izmenu (tranzicija, T1 – T2)
Zona za izmenu je prostor u kome takmičari presvlače opremu između disciplina. U zoni za izmenu takmičar je obavezan da koristi za smeštanje svoje opreme samo prostor koji je obeležen njegovim brojem. Takmičar ne sme da ometa druge takmičare u toku tranzicije. Takmičar ne sme da vozi bicikl u zoni za izmenu. Bicikl sme da vozi samo posle linije na tlu koja označava početak biciklističkog segmenta odnosno do oznake za kraj segmenta. Kacigu mora da stavi i da skine dok je u zoni za izmenu. U zoni izmene je dozvoljeno trčanje.

Diskvlifikacija
Takmičar je diskvalifikovan ukoliko je prekršio neka od pravila tj. kada mu sudija pokaze crveni karton. Takmičar je diskvalifikovan ukoliko je na biciklu iberundovan tj. ako su ga vodeći takmičari obišli za čitav krug. Takmičar ima pravo da nastavi trku posle diskvalifikacije i da posle trke u propisanom roku podnese žalbu.

Oprema  Ovde ćemo navesti obaveznu opremu za takmičenje, a to je triatlonski dres, bicikl, kaciga i patike. Ova oprema je obavezna i bez nje se ne može učestvovati u takmičenju. Međutim postoji mnogo više opreme koja nije obavezna ali koja je neophodna za ozbiljnije bavljenje triatlonom. U ovu opremu spadaju sat, sprinterice za bicikl, naočare za bicikl i za plivanje, odelo za plivanje, pulsmetar, biciklistički dres itd.